Posle duge zime svako se raduje proleću i suncu. Proleće označava buđenje prirode, cvetanje drveća, bujanje vegetacije. Međutim prolećni dani za mnoge označavaju i početak sezone kijanja, salivacije iz nosa, suznih i crvenih očiju… Samo neki od klasičnih simptoma alergijske reakcije.

Postoje različiti tipovi alergena i alergija. Alergija na određeni sastojak hrane, na polen, ubod insekta, grinje, na dlake kućnih ljubimaca, na lekove…

U zavisnosti od koncentracije alergena u vezduhu, zavisi i težina simptoma. Ali da li postoji način da se organizam pripremi na napad alergena?

Pod pojmom alergija se označava neuobičajen i neumeren odgovor imunog sistema organizma na prisustvo alergena. Sklonost alergiji zavisi od prenosnih faktora, ukoliko jedan od roditelja ima alergiju povećava se i mogućnost da jedno ili svi potomci ispolje alergijske reakcije na isti taj alergen. Zatim stil života, faktori koji dovode do slabljenja našeg imunog sistema kao što su stres, nepravilna ishrana, fizička aktivnost i mnogi drugi.

Kada alergen uđe u organizam, on biva prepoznat od strane imunog sistema i dolazi do stvaranja struktura odgovornih za odbranu organizma od tog alergena a te strukture se zovu Imunoglobulini E (IgE). Na taj način dolazi do senzibilizacije organizma na neki alergen. Kada imuni sistem organizma sledeći put dođe u kontakt sa alergenom dolazi do stvaranja IgE antitela. Ova tela se vezuju za membrane mastocita i bazofila i dolazi do lučenja histamina, prostaglandina i leukotrijena a ovaj biohemijski proces mi nazivamo alergijskom reakcijom.

Najčešći simptomi alergijske rekacije su:

• kijanje
• suzne, nadražene i crvene oči
• nazalna salivacija
• otečenost nosne sluznice
• otežano disanje
• crvenilo kože
• kožni dermatitis

Postoje sezonske i celogodišnje alergije. Sezonske alergije su one čiji uzročnici su prisutni u jednom delu godine, kao što su prolećne alergije. Celogodišnji alergijski rinitis je prouzrokovan alergenima sa kojima smo u kontaktu tokom cele godine: prašina, grinje, dlaka kućnih ljubimaca.

Bilo da se radi o sezonskom ili celogodišnjem alergijskom rinitisu, najefikasniji način držanja simptoma pod kontrolom je što manja izloženost alergenima. Za sezonske alergije to znači provoditi vreme napolju posle kiše, što kraće boravljenje na otvorenom tokom vetrovitih dana, izbegavanje predela sa vegetacijom na koju postoji alergija, redovno provetravanje prostorija, hidratacija organizma i ishrana bogata vitaminima i mineralima. Za celogodišnje je potrebno pravilno održavanje higijene prostora u kojem najviše boravite. Ne zaboravite da veliki izvor potencijalnih alergena za vas predstavljaju filteri u klimama, tako da ih redovono menjajte i čistite.

Alergija je zapravo nespecifična imunološka reakcija. Shodno tome, svom organizmu možemo pomoći jačanjem imunog sistema. Ishrana bogata svežim voćem i povrćem, umerena fizička aktivnost, uravnotežena ishrana. Velika pomoć može da bude i pravilna suplementacija, ali uvek treba imati na umu da suplementi nisu zamena za pravilnu i uravnoteženu ishranu.

Poslednjih decenija vršena su ispitivanja ulja crnog kima, i između ostalog je uočeno i danas se ovo ulje preporučuje kao pomoćno sredstvo u borbi protiv respiratornih alergija.

Suplementi koji se preporučuju za pomoć kod alergije su Kalcijum, Cink, Vitamin C.

Cink u našem organizmu ima strukturu i fiziološku ulogu. Ulazi u sastav kostiju, neophodan je za održavanje optimalne funkcije imunološkog sistema, predstavlja kofaktor brojnih enzima, doprinosi zdravlju kose, noktiju, održavanju procesa viđenja i brojne druge uloge.

Na tržištu je dostupan veliki broj preparata na bazi cinka koji služe kao pomoć u jačanju organizma.

U toku alergijeske reakcije dolazi do povećanja propustljivosti kapilara, a Kalcijum je taj koji ovu propustljivost reguliše, što ga čini dobrim izborom za smanjenje simptoma alergije.

Uzročnik alergijskih simptoma je histamin koji se oslobađa iz mastocita. Lekovi koji se koriste u svrhu lečenja alergije su antihistaminici a njihov mehanizam dejstva je da sprečavaju vezivanje histamina za histaminske receptore. Osobe sklone alergijama u svoju suplementaciju mogu da uvrste Vitamin C jer on ubrzava razgradnju i otklanjanje histamina iz organizma. Zajedno sa Kalcijumom, Vitamin C predstavlja dobru kombinacuju u cilju smanjivanja simptoma alergije.

Ono što još treba spomenuti jeste da je pored higijene prosto u kom se boravi, higijena respiratornog trakta od velike važnosti za umanjivanje simptoma alergija. Alergene je nemoguće izbeći ali ispiranje nosne sluznice može umnogome da pomogne uklanjanju alergena iz respiratornog trakta. Takođe, postoje preparati u obliku masti koji se nanose na sluznicu nosa i fizički onemogućavaju prodor alergena.

Lekovi koji se koriste u cilju eliminacije simptoma se nazivaju antihistaminici, lekovi koji se vezuju za receptore histamina, što dovodi do sprečavanja histamina da ispolji svoje efekte.

Obavezno se pre upotrebe ovih lekova posavetujte se sa vašim lekarom ili farmaceutom.

Alergija na sunce spada u najčešće letnje alergije i javlja se već u prvim sunčanim danima, naročito kod osoba sa osetljivom kožom. Ovaj vid alergije je zastupljen kod 20% svetske populacije, svake godine se taj procenat povećava te stoga povedite računa o sebi i pravilno se zaštite ovog leta.

Za početak važno je znati da alergija na sunce nije crvenilo koje je uslovljeno opekotinama.

Zašto se javlja?

Alergija na sunce se javlja kao odgovor imunog sistema na sunčevu svetlost i UV zrake. Nakon izlaganja suncu, ćelije preosetljivih osoba reaguju tako što menjaju strukturu, pa ih ćelije imunog sistema prepoznaju kao alergene i pokreću hemijske reakcije u organizmu kao odbranu, tako što se na koži sklonoj alergijama pojavljuju plikovi, crvenilo i osip.

Alergija se može javiti nakon nekoliko minuta do nekoliko dana od izlaganja suncu.

Opekotinama od sunca su sklone osobe koje imaju svetliju kožu, ali alergiju na sunce mogu dobiti svi, bez obzira na tip kože.

Koji su simptomi alergije na sunce?

Pojava eritema – crvenila kože i edema – otoka na koži znak su da se radi o alergiji na sunce. Najčešće se javlja na dekolteu, spoljašnjoj površini ruku, zadnjem delu šaka i donjih delova nogu. Uglavnom se javlja već sa prvim zracima sunca u letnjem periodu, ali mogu se javiti i tokom zime.

Adekvatna zaštita kože može sprečiti rak kože u 70% slučajeva. Alergija na sunce se najbolje sprečava prevencijom.

Najbolje je štititi se odećom, a delovi tela koji nisu zaštićeni odećom traba namazati zaštitnom kremom.

Međunarodna preporuka za minimalnu zaštitu je SPF 15. Kada je sunce jače, u periodu od 11 do 17h, svaki tip kože bi trebalo zaštititi faktorom 50 SPF. Takođe, preporuka je da je za celo telo potrebno upotrebiti od 30 do 40 grama kreme ili losiona sa zaštitnim faktorom, a to je puna šaka. Jedna krema od 200 ml je doza koja se dovoljna za četvoročlanu porodicu za 2 – 3 dana.

Pravila prevencije:

• ograničite vreme izlaganja suncu izbegavajući period između 11 i 17h
• bebe ne bi trebalo da se izlažu suncu do druge godine
• pre učestalog izlaganja suncu postepeno navikavajte kožu na sunce
• nosite odeću svetlih boja
• nosite duge rukave i pantalone, tankih, prirodnih materijala
• perite veš prirodnim sredstvima
• koristite što manje hemijskih preparata
• koristite šešir, naočare i laganu odeću dugih rukava
• ne zaboravite da kombinacija lekova, krema, dezodoransa i drugih hemikalija može uticati i prouzrokovati alergiju na sunce

Kako izabrati odgovarajući faktor?

Zaštitni faktor (Sun protection Factor, SPF) predstavlja vreme boravka na suncu koji možete bezbedno provesti na suncu, a da ne dođe do opekotina. To u realnosti ipak nije tačno. Osoba sa svetlijom kožom koja inače gori nakon 10 minuta, ne može staviti zaštitni faktor 50 i smatrati da je zaštićena od opekotina 50 minuta. Ovo naročito ne važi ukoliko je period izlaganja suncu između 11 i 17h ili ukoliko ste blizu vode. Maksimalni vremenski period zaštite je 2 sata, posle toga, potrebno je nanositi kremu ponovo.

Zaštitni faktor se obično određuje u zavisnosti od tipa kože i propustljivosti epiderma.

Veoma visoku zaštitu pružaju faktori od SPF 50+. Oni se obavezno preporučuju deci i osobama sa svetlom i osetljivom kožom. Kategorija SPF između 30 i 50 daje visoku zaštitu, zatim sledi srednja zaštita SPF 15 – 30, a pod niskom zaštitom podrazumevamo sve faktore niže od 15.

Nemojte da zaboravite i usne. Namažite kremu za sunce ili balzam sa zaštitnim faktorom.

Čitajte deklaraciju i ukoliko nađete izaberite kremu koja u sebi sadrži cink oksid ili silicijev dioksid.

Koristite Beta-karoten koji je prirodan izvor vitamina A i koji se preporučuje da se uzima par nedelja pre i tokom sunčanja.

*Ovaj tekst je informativnog karaktera. Za indikacije i kontraindikacije lekova i dijetetskih suplemenata obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.