Šećerna bolest, na latinskom „diabetes mellitus”, karakteriše se povećanom koncentracijom šećera u krvi i urinu obolelih. Reč dijabetes je grčkog porekla, u prevodu znači „teče kroz”, što opisuje glavne simptome – konstantnu žeđ i povećanu potrebu za mokrenjem. Reč „mellitus” je latinskog porekla i znači sladak.

Šta je to šećerna bolest i kako nastaje?

U pitanju je bolest žlezde sa unutrašnjim lučenjem i zato kažemo da je dijabetes endokrinološka bolest. Hormon koji je odgovoran za metabolizam šećera se naziva insulin i luči ga pankreas.

Razlikujemo dva tipa dijabetesa. Tip 1 se javlja češće kod deca i mladih. Njegova karakteristika je da pankreas ne proizvodi dovoljnu količinu insulina. Dijabetes tip 2 se javlja kod starije populacije i karakteriše ga dovoljna produkcija insulina ali neadekvatan odgovor ćelija na prisutni insulin u cirkulaciji.

Kako insulin reaguliše nivo glukoze u krvi?

Kada jedete, jedan deo namirnica koje unosite biva svaren, razložen do šećera (glukoze), zatim se taj šećer putem krvi prenosi do ćelija. Insulin je hormon koji luči pankreas i koji omogućava da šećer iz krvi uđe u ćelije. Glukoza je neophodna ćelijama jer predstavlja izvor energije. Šećer iz hrane dovodi do porasta nivoa glukoze u krvi, insulin otključava vrata ćelija i omugućava njen ulazak u ćelije. Na taj način dolazi do smanjenja nivoa šećera u krvi.

Ukoliko receptori na tkivima ne reaguju na insulin, ili ukoliko pankreas ne luči dovoljno insulina, tri glavna ciljna tkiva za insulin a to su jetra, mišići i masno tkivo, ne preuzimaju glukozu iz cirkulacije čime njena koncentracija ostaje visoka.

Kako možete otkriti dijabetes?

Simptomi dijabetesa se javljaju ukoliko vrednosti glikemije prelaze 11.1 mmol/L.

U klasične simptome dijabetesa spadaju:

• često i obilno mokrenje, preterana žeđ
• nagli gubitak u telesnoj težini uprkos povećanoj gladi i unosu većih količina hrane
• povećana glad
• smetnje u vidu
• svrab u području genitalija
• sklonost ka infekcijama
• sporo zarastanje rana
• pojava čireva na koži

Ukoliko se nekih od ovih simptoma jave, obratite se Vašem izabranom lekaru.

Međutim, mnoge osobe sa dijabetesom nemaju nikakve simptome bolesti, što zavisi od vrednosti glikemije u krvi. Stoga se za osobe preko 45 godina života preporučuje merenje glikemije svake 3 godine,  ukoliko imate u porodici osobu koja je dijabetičar i naslednu sklonost ka ovom oboljenju nivo glukoze možete kontrolisati jednom godišnje.

Iako šećerna bolest spada u hronična i progresivna oboljenja, ovo oboljenje kao i pontencijane komplikacije se mogu sprečiti ili usporiti isključivo dobrom kontrolom bolesti.

Šta se može desiti ukoliko se dijabetes ne drži pod kontrolom?

Visok nivo šećera u krvi može da izazive ozbiljne zdravstvene probleme. Tokom vremena može doći do oštećenja krvnih sudova i  nerava, posledično je povećan rizik za:

• srčani i moždani udar
• očne bolesti
• infekcije
• probleme sa nogama i stopalima

Pronalaženje ravnoteže između pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i lečenja, ključ је dobrog života sa dijabetesom. Samokontrola znači da sami pazite na svoj šećer u krvi i aktivno učestvujete u lečenju svoje bolesti. Samokontrola podrazumeva i samodisciplinu. То је izuzetno važno, jer mnogo toga što učinite tokom dana utiče na Vaš šećer u krvi. Vi sami svakodnevno uzimate svoje lekove. Vi odlučujete šta i kada jedete. Vi birate kako, kada i koliko ste fizički aktivni. Kod Vas је ključ Vašeg zdravlja.

Dobro regulisana šećerna bolest znači da je vrednost Vašeg šećera u krvi na prazan stomak do 7,0 mmol/l, a dva sata nakon obroka ispod 9 mmol/l.

Aparati za merenje šećera u krvi (glukometri) su sada svima dostupni i sa velikom tačnošću Vam mogu pomoći da kontrolišete svoj šećer. Oni su laki za rukovanje i treba ih redovno koristiti jer Vas kontrola glikemije stalno podstiče na oprez, daje Vam mogućnost korigovanja terapije i mogućnost intervencije u slučaju neke komplikacije. Neophodno je da Vaš nivo šećera u krvi merite na pravi način i u vreme koje najefikasnije može da pokaže dnevne oscilacije. Najbolji način da utvrdite da li je Vaša bolest dobro regulisana, je da merite šećer u krvi nekoliko puta u toku dana. Ovo se kod pacijenata popularno naziva dnevni profil glikemije.

Kad je potrebno češće kontrolisati šećer?

Samokontrolu je potrebno intenzivirati u svakoj situaciji kada postoje odstupanja od normalnog načina i režima života (promene u ishrani, u fizičkoj aktivnosti, kao i tokom neke druge bolesti). lzuzetno je važno izmeriti nivo šećera u krvi pre fizičke aktivnosti, kao i 2 sata posle fizičke aktivnosti. Tako ćete biti u prilici da odmah preduzmete odgovarajuće mere.

Ргogram samokontrole šećerne bolesti obuhvata:

• kontrolu telesne težine
• poseban režim pravilne ishrane
• fizičku aktivnost
• redovno i pravilno uzimanje terapije
• redovnu kontrolu nivoa glukoze u krvi
• evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima – vođenje dnevnika

Saveti za pravilno merenje šećera u krvi:

• Operite ruke – prvo dobro operite i obrišite ruke jer prljavština, sapun i hrana mogu uticati na rezultat merenja. Ako koristite alkohol, sačekajte da se dobro osuši;
• Zagrejte ruke – ako su Vam ruke hladne, znači da nemate dovoljno krvi u kapilarima i samim tim ćete imati poteškoća u dobijanju odgovarajuće kapljice krvi. Zbog toga se preporučuje da zagrejete ruke toplom vodom ili da dobro protrljate šake i prste pre merenja;
• Redovno menjajte mesto testiranja – koristite za svako naredno merenje drugi prst ili deo prsta. Ovo omogućava prstima da se oporave nakon testiranja;
• Redovno menjajte iglice – koristite svaki put novu iglicu, jer korišćenje iglice više puta može da istupi iglicu, ра ćе ubadanje biti bolnije, ali može doći i do prenošenja infekcije (o ovome naročito vodite računa ako više osoba koristi isti aparat);
• Podesite dubinu ubadanja na odgovarajući nivo za Vas – ovo može značajno da smanji bol za vreme testiranja. Bolje je da bude malo dublji ubod, nego da se pritiska prst kako bi se dobila krv.
• Vođenje dnevnika samokontrole;
• Upisivanje rezultata merenja šećera u krvi u posebnu tabelu ili dnevnik omogućava bolju kontrolu bolesti. Neophodno je da zapišete svaki izmereni rezultat, zajedno sa informacijom o veličini obroka i nivou fizičke aktivnosti u vreme merenja.

Vaš plan ishrane

Cilj vašeg plana ishrane je ne samo da se  reguliše  nivo šećera u krvi, već da se leče i sva ona prateća oboljenja koja doprinose pogoršanju opšteg zdravstvenog stanja.

Pri izboru namirnica potrebno je voditi računa o njihovom glikemijskom (šećernom) indeksu (GI). Naime, glikemijski indeks deli hranu na osnovu brzine porasta šećera u krvi. Što je veći GI brže raste nivo šećera u krvi.

U ishrani su zastupljene sve grupe namirnica, ali je potrebno da se koriguju količine. Najbolje je da ishrana bude bazirana na 5 obroka: doručak, ručak, večera i dve užine, a između obroka treba da prođe 3 do 4 sata. Time se postiže optimalna koncentracija nivoa glukoze u krvi, mada se radi sigurnosti to može potvrditi merenjem šećera u krvi nekoliko puta dnevno. Treba da bude bazirana na svežem voću i povrću, posnom mesu (piletina, teletina, riba), biljnim uljima (maslinovo i suncokretovo ulje), integralni hleb i pirinač su dozvoljeni, ali u ograničenim količinama, kao i krompir (npr. jedno parče crnog hleba po obroku).

U ishrani osoba obolelih od dijabetese preporučuju se namirnice sa niskom vrednošću GI: voće i povrće (osim krompira i lubenice), integralni hleb, pasta, mahunarke, mleko, meso, ulja, integralni pirinač.

Postoji razlika u glikemijskom indeksu hrane kuvane vremenski različito, pa je poželjno hranu ne prekuvavati i ne pržiti na ulju. Što se tiče pripreme obroka, preporučuje se: dinstanje, kuvanje na pari, pečenje u rerni na papiru za pečenje ili aluminijumskoj foliji. Treba izbegavati konzervirano voće i povrće, polugotova i gotova jela. Što se tiče začina dozvoljeni su: so, aleva paprika (slatka i ljuta), biber, korijander, mirođija, peršunov i celerov list, origano, karanfilić, kim, kari, ren, ruzmarin, bosiljak, sirće… Treba ograničiti upotrebu senfa, majoneza, tartar sosa, kisele pavlake, pirea od paradajza, koji mogu da sadrže šećer ili glukozni sirup. Jedino što se nikako ne preporučuje je pohovanje i prženje namirnica, svinjsko meso i mast.

Danas su dostupne razne tablice i vodiči koji olakšavaju izbor namirnica i količine hrane.

Osobama obolelim od dijabetesa se preporučuje da uvek kod sebe imaju tablete dekstroze, bombone i slično u slučaju naglog pada šećera. Hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi) možemo prepoznati po slabosti, vrtoglavici, jakom osećaju gladi, anksioznosti i zamućenom vidu.

Fizička aktivnost je pored ishrane veoma je važan deo terapije. Ona omogućava regulisanje i održavanje optimalne telesne težine, poboljšava krvotok, omogućava bolju iskorištenost glukoze i smanjenje potrebe za insulinom, smanjuje stres i napetost.

Koja i kakva fizička aktivnost? Preporučuje se fizička aktivnost u trajanju od  najčešće 30 minuta dnevno (započeti sa 20 minuta, i produžavati do 60 minuta). Početi sa tri puta nedeljno, a povećavati na 5-7 puta. U zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta, to može biti brzo hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla. Ukoliko niste u stanju da svaki dan sprovodite neki od programa pojačane fizičke aktivnosti, ono što možete uraditi jeste sledeće:

• koristite stepenike umesto lifta
• idite peške umesto kolima ili autobusom
• idite peške u prodavnicu

• koristite stepenike umesto lifta
• idite peške umesto kolima ili autobusom
• idite peške u prodavnicu

• koristite stepenike umesto lifta
• idite peške umesto kolima ili autobusom
• idite peške u prodavnicu

                                          DIJABETES I DIJETETSKI SUPLEMENTI

Prirodni glikoregulatori poznati od davnina su cimet i borovnice, pa se preporučuje da se uvrste u ishranu dijabetičara, mada se mogu naći i u vidu tableta ili kapsula.

Kod dijabetesa tipa 2 preporučuje se suplementacija hromom, mikroelementom koji se u organzimu čoveka nalazi u sastavu faktora tolerancije na glukozu. Upotrebom hroma povećava se broj i osetljivost insulinskih receptora.

Omega-3 masne kiseline su prirodno prisutne u ribljem ulju i nekim biljnim uljima (maslinovo, laneno ulje…). Mogu se unositi putem hrane, kao čisto riblje ulje, ili u obliku kapsula sa ribljim uljem (npr. ulje lososa, ulje račića).

Čajevi protiv dijabetesa se koriste kao pomoćno sredstvo, a u sastavu ovih čajeva najčešće se nalaze: listovi borovnice, breze i koprive.

Najdostupniji zdravstveni radnik, koji Vam može pomoći u sprovođenju samokontrole, je Vaš farmaceut. Zato, ako imate neko pitanje ili nedoumicu o pravilnoj upotrebi lekova, načinu ishrane ili samokontroli glukoze u krvi, između dve posete lekaru – pitajte svog farmaceuta.

Samokontrola je jedini način da baš svakog dana znate kako je Vaša bolest regulisana.